Афрички рударски пејзаж 01: Које афричке земље имају руднике злата? Преглед по регионима (Источна, Западна, Јужна и Северна Африка)
Приликом тражења налазишта злата широм афричког континента, националне границе могу помоћи у вези са локацијом, али не нуде смернице о границама процеса обраде минерала.
Древни појасеви зеленог камена западне Африке, зеленокамени и орогени појасеви источне Африке, Нубијско-арапски штит на североистоку и древни кратони јужне Африке пружају различите геолошке поставке за минерализацију злата. Конкретна земља у којој се налази налазиште служи само као полазна тачка за истраживање. У оквиру једног региона, захтеви за прераду алувијалног шљунка, плитке истрошене руде и дубоко усађене примарне руде могу се значајно разликовати.
Овај чланак истиче репрезентативне земље из четири кључна региона. Није замишљена као исцрпна листа свих земаља које производе злато, нити их рангира по резервама, обиму производње или приоритету пројекта. Уместо тога, циљ је да се сузи обим истраживања, фокусирајући се на природу рудног тела, специфичан стратиграфски хоризонт узоркованог и начин појаве злата.
У западној Африци, прво се мора размотрити зоналност због временских услова - немојте заменити узорке површине за наслаге у целини.Гана, Мали, Буркина Фасо и Обала Слоноваче служе као одлични примери за разумевање дистрибуције злата у западној Африци. У региону се налазе налазишта злата смештена у древним појасевима зеленог камена, као и кварцне вене контролисане кваром, зоне промена и њихова повезана јаловина.
Чак и када се узорци узимају са оближњих локација, сами материјали се могу знатно разликовати. Преостали или колувијални депозити могу бити растресити и богати глином, са нешто злата већ ослобођеног из првобитне матичне матрице. Прелазећи у прелазну зону, сулфиди могу и даље бити присутни; на већим дубинама, руда постаје компактнија, што захтева поновну процену односа између злата и повезаних кварца или сулфида. Ослањање искључиво на површински материјал који се лако ископава за металуршко испитивање вероватно ће довести до тока процеса који није репрезентативан за руду на коју се може срести током пуног рударења.
Када прегледам податке о узорковању за западноафричке пројекте, прво упоредим фотографије са ИД-овима узорка и дубинама узорковања. Затим утврђујем да ли је садржај глине само површински премаз, испуна пукотина или ситнозрнати производ фрагментације руде. У случају кварцних вена, такође је неопходно проценити одговарајуће пропорције материјала вена у односу на стену која га носи. Узорци из различитих хоризоната морају се чувати одвојено; не може се једноставно помешати у једну "просечну оцену" и онда покушати да се окарактеришу металуршка својства руде.

У источној Африци, неопходно је направити разлику између алувијалних/колувијалних (растреситих/шљунчаних) материјала и рудних тела тврдих стена.
Док су и Танзанија и Етиопија региони у којима се расправља о пројектима злата, њихова регионална геологија, морфологија рудног тела и временски услови су различити и нису заменљиви. Приликом прегледа пројектне документације, далеко је корисније прво проверити да ли узорци потичу из речних долина, колувијалних наслага или из кварцних вена и измењених стена, уместо да се одмах улази у дискусију о конфигурацији опреме.
За узорке из речних долина или колувијалних наслага, оригинална расподела величине честица – укључујући пропорције шљунка, глине, „црног песка“ (тешки минерали) и слободног злата – мора бити сачувана. Након прања и дезагрегације, узорке треба сакупити из фракција превелике, мање величине и фине (глина/муљ) фракција; фокусирање искључиво на лако видљиво грубо злато може довести до непотпуне процене. За узорке тврдог камена, процес мора укључити дробљење, поступно млевење и анализу ослобађања да би се одредила специфична матрица домаћина из које се злато ослобађа.
Регионалне ознаке служе за утврђивање локације, док подаци о дистрибуцији величине честица, садржају глине и минералима који садрже злато диктирају дизајн програма испитивања. Ако су такве информације непотпуне, дијаграми тока процеса треба да остану флексибилни (са опцијама гранања), а спецификације опреме не би требало да се финализирају прерано. Далеко је боље јасно документовати ове неизвесности него претпоставити „идеалне“ услове за недостајуће тачке података, јер то олакшава каснију тачнију верификацију.
У северној Африци и североисточној Африци представљају земље попут Египта и Судана- подједнако је критично направити разлику између примарних (тврдих стена) и секундарних (алувијалних/колувијалних) материјала, чак и када се налазе у непосредној близини.
За минерализацију кварцних вена у тврдим стенама, мора се утврдити да ли је злато смештено у кварцу, сулфидима или микро-фрактурама, а затим проценити степен ослобађања постигнутог дробљењем и млевењем. За растресите, неконсолидоване материјале, фокус треба да буде на агломерацији глине, дистрибуцији величине шљунка, садржају тешких минерала и величини зрна сваког слободног злата. У првом случају, захтеви за млевење остају да се валидирају; у последњем, приоритет може бити одливање, класификација и благовремени опоравак злата које је већ ослобођено.
Уобичајена тачка конфузије се тиче односа између изгледа руде (нпр. боје) и тежине обраде. Материјал који изгледа лабав или неконсолидован не значи нужно да је злато у потпуности ослобођено; насупрот томе, чињеница да се злато може повратити паннингом не значи да се сво злато може ухватити гравитационом сепарацијом. Само утврђивањем где се тачно налази преостало злато може се донети информисана одлука у вези са накнадним тестовима. У јужној Африци, фокус истраживања варира у зависности од тога да ли се налазиште састоји од древних конгломерата, појасева зеленог камена или кварцних вена.
Јужна Африка, Зимбабве и Намибија су кључне земље унутар јужноафричког златног пејзажа. Регион је домаћин минерализације повезане са древним конгломератима, као и наслага повезаних са појасевима зеленог камена и кварцним венама. Груписање ових пројеката заједно служи само да се разјасни њихова географска локација; то не подразумева уједначеност у тврдоћи руде, дистрибуцији величине зрна злата или саставу придружених минерала.
Ако пројекат обезбеђује само земљу, ниво и планирани капацитет обраде, потребни су додатни подаци – укључујући фотографије узорака руде, хоризонте узорковања, дистрибуцију величине честица, садржај глине, присуство елемената попут сумпора и арсена и начин појаве злата. Фотографије помажу у корелацији физичког изгледа материјала, док хемијски тестови и минералошке анализе објашњавају изглед метала; оба скупа података морају одговарати истом скупу узорака.
Постоје јасна ограничења за такве регионалне класификације.Локације означене на мапи не указују на то да је рударска концесија доступна, да је пројекат тренутно у функцији или да већ постоји зрели ток обраде. Регионални контекст само помаже у формулисању правих питања за истраживање; специфичне околности сваког пројекта морају се верификовати појединачно.
Када се прелази у фазу тестирања, приступ треба да буде прилагођен специфичној врсти материјала. За алувијално (плацер) злато и резидуалне/колувијалне наслаге, примарни циљ је очување оригиналне дистрибуције величине честица.
Природна фрагментација и транспорт могу довести до тога да злато постоји као слободне честице, док фино злато може бити инкапсулирано глином или повезано са „црним песком“ (тешки минерални концентрати) унутар фракција ситније величине. У почетној рунди испитивања за такве материјале, документујем садржај влаге и степен агломерације пре припреме узорка. Након процеса прања, посебно израчунавам принос и садржај злата за грубу, фину и глину/слуз.
За ослобађање и класификацију се користи опрема као што су тромлови, вибрирајућа сита или сцрубери, док се гравитационо одвајање – помоћу алатки, центрифугалних концентратора, отвора или столова за мућкање – примењује на фракције одређене величине. Потреба за чишћењем и додељивање фракција специфичне величине у одређене фазе опоравка се одређују на основу резултата испитивања. Велики број јединица за обраду не може да надокнади недостатак репрезентативног узорковања ситнозрног материјала богатог глином. Штавише, ток опоравка мора стриктно да се придржава метода без живе и укључује одредбе за управљање јаловином и процесном водом.
За оксидоване руде, одредите који минерали носачи остају након што се материјал разбије (раздвоји).
Оксидоване руде су често ломљиве и могу садржати злато које остаје закључано у другим минералима, злато инкапсулирано оксидима гвожђа/мангана или заостале сулфиде из прелазне зоне. Препоручени приступ је да се нежно раздвоји руда, изврши анализа фракционисана по величини, а затим се тестира гравитационо одвајање на свакој фракцији да би се видело како се обнављање злата – и његова дистрибуција међу резултујућим производима – мења када се интензитет дезагрегације повећа.
Фину (слуз) фракцију треба обрадити одвојено; не сме се одбацити као отпад без претходног испитивања. Једна серија гравитационог концентрата само указује на то да су неки тешки минерали обогаћени; пун баланс масе – који укључује храну, све токове производа и њихове одговарајуће класе – је потребан да би се одредила стварна дистрибуција злата. Да ли гравитациона јаловина треба да се подвргне лужењу или другим металуршким испитивањима зависи од начина појаве преосталог злата.
За злато примарног извора, процените ослобађање и опоравак у тандему.
Примарна лежишта злата са кварцним венама или сулфидом обично захтевају дробљење, млевење и класификацију.
Ако је присутно грубо, ослобођено „слободно“ злато, размислите о његовом раном обнављању у кругу млевења. За ситнозрнасто злато повезано са минералима као што су пирит или арсенопирит, пратите понашање ових сулфида да бисте информисали о наредним корацима обраде, као што су флотација, лужење или комбиновани ток третмана.
Финоћу млевења треба проценити у различитим величинама. Ако је млевење превише грубо, злато може остати закључано унутар минерала домаћина; обрнуто, финије млевење ће променити удео слузи и услове за накнадно одвајање. Одлуке у вези са параметрима процеса треба да буду засноване на холистичком прегледу анализа сита, анализа фракција величине и резултата опоравка, уместо да се ослањају на једну вредност финоће.
Дефинишите специфичну улогу сваког уређаја за гравитационо одвајање на основу његових излазних производа.
Машине за убод су погодне за тестирање релативно грубих материјала високе густине контраста са стабилним напајањем. Центрифугални концентратори се могу користити за побољшање извлачења финог, слободног злата. Спирални концентратори су ефикасни за континуирано претходно обогаћивање одговарајућих сировина, док столови за мућкање омогућавају даље одвајање, узорковање и надоградњу грубих концентрата унутар фракција уске величине. За сваки комад опреме, извор хране, циљни производ и ток јаловине морају бити јасно дефинисани.

Јиг Мацхине
Претерано широка дистрибуција величине честица у храни, присуство неослобођених ситних честица (слузи) или неравномерна дистрибуција хране могу да ометају тачну процену перформанси опреме. Током фазе прелиминарног тестирања, неопходно је документовати употребу воде, густину пулпе и све варијације у храни. Перформансе опреме треба оцењивати упоређивањем производа добијених из исте серије материјала у различитим условима рада, пре него упоређивањем изгледа концентрата добијених из различитих узорака руде.

центрифугални концентратор
У гравитационом одвајању, први корак је одређивање надокнадивог дела „слободног злата“, док анализа јаловине служи за идентификацију свих нерешених губитака. Ова два скупа резултата треба упоредити пре него што се одлучи да ли да се уграде додатне фазе обогаћивања или металуршке фазе.
Када организујете податке за пројекте афричког рударства злата у будућности, додајте хоризонт узорковања, тип материјала и ИД узорка након назива земље. Одржавајте географске локације на мапи и повежите све дискусије у вези са опремом за конкретне узорке о којима је реч. Неопходно је јасно разликовати узорке руде пуне долине, оксидоване, прелазне и примарне (свеже) узорке руде; ово осигурава да накнадно тестирање циља на исправан материјал и омогућава да коначни предложени дијаграм тока експлицитно наведе за који специфични сегмент рудног тела је дизајниран.

тресући сто







